Saveti

Saveti (10)

Saveti za pacijente.

Tumor markeri

TUMOR MARKERI

Tumor markeri su supstance koje proizvode celije tumora ali i zdrave celije u organizmu kao odgovor na beningno ili maligno stanje.
Vecinu tumor markera produkuju normalne (zdrave)celije u organizmu, ali i tumorske celije I to u znatnoj vecoj koncentraciji od zdravih celija.

Ove supstance mozemo detektovati u krvi, urinu, stolici,tumorskom tkivu,ili nekim tkivnim tecnostima bolesnika sa tumorom. Vecina tumor markera su proteini.
Mnogo tumorskih markera je do sada otkriveno I njihova detekcija je odavno zauzela mesto u klinickoj praksi.
Neki tumor markeri karakteristicni su za jedan tip kancera, dok drugi mogu biti prisutni kod razlicitih tumora.
Ne postoji “univerzalni” tumor marker koji ce biti prisutan u svim tumorskim promenama.
Takodje, postoje i odredjena ogranicenja u dijagnostickoj primeni tumor markera.
- Ponekad nekancerozna (beningna )stanja mogu uzrokovati povisenje odredjenih tumor markera.
- Isto tako u nekim malignim stanjima koncentracija tumor markera moze biti normalna.
– Jos uvek nema tumor markera za detekciju svih tipova malignih oboljenja

KAKO JE NAMA KORISNO ODREDJIVANJE TUMOR MARKERA?

Tumor markeri koriste u otkrivanju, dijagnozi, i prognozi razlicitih malignih bolesti.
Iako detekcija povisenih vrednosti moze znaciti prisustvo tumora, ne mozemo samo I iskljucivo na osnovu povisenih vrednosti dijagnostikovati prisustvo maligniteta. Zato merenje tumor markera treba da prati i druge dijagnosticke procedure: biopsiju,pregled, CT, MSCT, UV..
Vrednosti koncentracije tumor markera od znacaja su doktorima pre zapocinjanja terapije, I pomazu u planiranju adekvatnih mera lecenja.
U odredjenim tipovima karcinoma, nivo tumor markera odraz je faze I prosirenosti tumorskog tkiva pa moze biti znacajan u prognozi.
Tumor markeri mogu se periodicno I odredjivati tikom terapije karcinoma. Pad vrednosti tumor markera ili povratak na normalne vrenosti znaci da tumor reaguje na terapiju, dok isti nivou ili povisen nivo govori u prilog tome da je tumor neosetljiv na terapiju.

KOJI SE TUMOR MARKERI NAJCESCE KORISTE U KLINICKOJ PRAKSI?

ALF - Alfa feto protein

Tipovi karcinoma :

Tip karcinoma: Karcinom jetre i tumori germinativnih celija
• Uzorak: KRV
• Značaj: specifičan protein koji se u organizmu povećava u nekim fiziološkim ali i patološkim stanjima. Sintetiše se u toku embrionalnog razvoja. U toku trudnoće, koncentracija AFP se povećava u serumu majke, nakon 12-te nedelje trudnoće i dostiže maksimum u trećem trimestru trudnoće. Istovremeno koncentracija AFP u fetusu raste i dostiže vrhunac u 14-toj nedelji, a zatim se smanjuje. Koncentracije u tragu mogu se detektovati do 18 meseci starosti deteta. Izrazito povećana koncentracija AFP u fetusu ukazuje na defekt neuralne cevi, dok izrazito smanjena koncentracija može ukazati na postojanje Daunovog sindroma. AFP se takođe sintetiše u jetri, te zbog toga može poslužiti u dijagnosticke svrhe i kao tumor marker.
Visoke koncentracije AFP u ovom slučaju ukazuju na hepatocelularni karcinom. AFP je u korelaciji sa veličinom tumora, pa služi za rano otkrivanje istog, ali i za praćenje terapije i prognozu daljeg napredovanja bolesti Beta-2-mikroglobulin(B2M)

Tip karcinoma: Multipli mijelom, hronicna limfocitna leukemija, neki limfomi
• Uzorak: Krv, urin, likvor
• Značaj: Prognoza i odgovor na terapiju Beta-human horion gonadotropin(Beta-hCG)

Tip karcinoma:Horiokarcinom I tumor germinativnih celija CA15-3/CA27.29

Tip karcinoma: Karcinom dojke
• Uzorak: Krv
• Značaj: Uvećane vrednosti ukazuju na uznapredovali karcinom dojke. Indikator je uspeha u toku lečenja tumora dojke. Povećanje koncentracije može uzrokovati i prisustvo tumora pluća, jajnika i prostate, ali i benigne bolesti jajnika i dojke, upalna bolest materice i hepatitis. Izuzetno je značajan u praćenju posle terapije, u fazi rane detekcije recidiva i metastaza tumora dojke.

CA19-9
• Tip karcinoma :Karcinom pankreasa, karcinom zucne kese,karcinom zucnih
kanala ,karcinom zeludca
• Uzorak: Krv
• Značaj: Poznatiji i kao gastrointenstinalni kancerski antigen, jer ga intenzivno proizvode ćelije tumora gastrointenstinalnog trakta, posebno karcinom pankreasa i bilijarnog trakta. Povišene vrednosti CA 19-9 se nalaze kod: 20-40 % bolesnika s karcinomom želuca, 20-40 % bolesnika s karcinomom debelog creva i 69-94 % bolesnika s karcinomom gušterače. Jedan je od tumor markera koji se koriste u dijagnostifikovanju i diferencijalnoj dijagnozi tumora pankresa, a ima i značaj u praćenju terapije.
Može imati uvećane vrednosti i kod upale žučnog mehura, kamena u žuči, upale gušterače i ciroze jetre, zbog čega je primena ovog tumor markera ograničena na bolesnike kod kojih ne postoji oštećenje jetre.

CA-125
• Tip karcinoma: Karcinom jajnika
• Uzorak: Krv
• Značaj: Njega proizvode mnoge ćelije, uključujući i ćelije karcinoma jajnika. Povećanje koncentracije kod obolelih sa tumorom jajnika često prati klinički tok bolesti. Posle hirurškog liječenja ili hemoterapije njegova koncentracija je indikator odgovora na terapiju. Značajan u praćenju terapije jer otkriva recidiv tumora znatno ranije u odnosu na druge metode. Može imati uvećanja i kod drugih zloćudnih bolesti: karcinom endometrija, pluća, gušterače, debelog creva i dojke, ali i za vreme menstruacije, trudnoće i drugih ginekoloških i neginekoloških stanja.

Calcitonin
• Tip karcinoma:Medularni karcinom tiroideje
• Uzorak: Krv
• Značaj: Pomaze u dijagnozi, proceni odgovora na terapiju , i proceni rekurencije.

Carcinoembryonic antigen(CEA)
• Tip karcinoma: Kolorektalni karcinom
• Uzorak: Krv
• Značaj: CEA prvi put prepoznat kod bolesnika s karcinomom debelog creva i do danas je ostao najvažniji pokazatelj te bolesti. Povišene CEA vrednosti mogu se naći i kod drugih karcinoma uključujući melanom, limfom, karcinoma želuca, gušterače, bubrega, jetre, pluća štitne žlezde, grlić materice, jajnika i dojke, međutim najčešće se koristi u dijagnostici kancera debelog creva, posebno ako je u metastazi. Može se naći i u dobroćudnim stanjima kao što su ciroza, upala creva, hronična bolest pluća ili upala gušterače, a nalazi se i kod jedne petine pušača. Osim za dijagnostiku karcinoma, CEA se koristi za kontrolu nakon lečenja, jer porast njegove koncentracije može otkriti povratak bolesti.

Chromogranin A(CgA)
• Tip karcinoma: Neuroendokrini tumori
• Uzorak: Krv

HE4
• Tip karcinoma : Karcinom jajnika
• Uzorak: Krv

Neuron-specific enolase (NSE)
• Tip karcinoma :Small cell karcinom pluca I neuroblastom
• Uzorak: Krv
• Značaj: Pomaze u dijagnozi, proceni odgovora na terapiju

Prostata-specificni antigen (PSA)
• Tip karcinoma:Karcinom prostate
• Uzorak: Krv
• Značaj: Koristi se za detektovanje i praćenje karcinoma prostate. Sa ukupnim PSA, meri se i slobodni PSA koji čini od 10 do 40% vrednosti ukupnog PSA. Slobodni PSA u serumu pacijenata sa karcinomom se smanjuje sa porastom koncentracije ukupnog PSA. Umereno povišenu koncentraciju PSA imamo i kod benignih bolesti prostate (upala i hiperplazija prostate). Upoređenjem odnosa ukupnog i slobodnog PSA omogućava se bolja separacija karcinoma prostate od benigne hiperplazije prostate.

Thyroglobulin
• Tip karcinoma: Karcinom stitne zlezde
• Uzorak: Krv
• Značaj: Pomaze u dijagnozi, proceni odgovora na terapiju , i proceni rekurencije.

MOGU LI SE TUMOR MARKERI KORISTITI ZA OTKRIVANJE (SCREENING )BOLEST?

Iako je otkriven veci broj tumor markera njihov znacaj ogleda se prvenstveno u proceni odgovora na terapiju, proceni faze bolesti i proceni stanja i povratka bolesti.
Ni jedan do sada otkriveni tumor marker nije dovoljno osetljiv i dovoljno specifican da bude jedini test za detekciju malignih bolesti

VODIČ ZA BOLESNIKE NA ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI

Šta su antikoagulantni lekovi?

Farin, Sintrom, Pelentan, Syncoumar  su lekovi koji se uzimaju oralno (na usta) sa ciljem sprečavanja zgrušavanja krvi. Ove lekove treba uzimati tačno kako je propisano, a njihov efekat redovno pratiti odgovarajućim laboratorijskim analizama krvi.

Zašto se koriste?

Ova terapija se prepisuje u stanjima kao što su venska tromboza, srčani ili moždani udar, poremećeji srčanog ritma, kao i bolesnicima sa ugrađenim veštačkim zaliscima. Prevelika doza ovih lekova može dovesti do ozbiljnog  krvarenja, dok suviše mala doza nije dovoljna da spreči zgrušavanje krvi.

Kako se prati efekat terapije?

Laboratorijskim pregledom krvi određuju se vrednosti  INR (International Normalized  Ratio) i PT (protrombinsko vreme), a na osnovu njih se procenjuje mogućnost zgrušavanja krvi, kao i sklonost krvarenju.
Ukoliko ste na antikoagulantnoj terapiji, Vaš lekar će odrediti koje vrednosti INR-a su odgovarajuće za Vas, kao i koliko često ćete ih proveravati.
Učestalost kojom treba kontrolisati vrednosti  INR-a, takođe će biti određena od strane Vašeg lekara. U početku se vrednosti INR-a određuju jednom nedeljno, a zatim jednom mesečno, mada u nekim slučajevima mogu biti potrebne i češće kontrole.

Kada treba uzimati antikoagulantni lek?

Ove lekove treba uzimati jednom dnevno, svakoga dana u isto vreme.

Šta ako propustim uzimanje dnevne doze?

NE UZIMAJTE dupli dozu narednog dana!  Nastavite sa uzimanjem redovne dnevne  doze i prekontrolišite vrednosti  INR-a  prema  savetu  Vašeg  lekara.

Gde treba čuvati lek?

Lek čuvajte na hladnom i suvom mestu (ne u kupatilu), van domašaja dece i životinja.

Koja su moguća neželjena dejstva?

Krvarenje je najčešće i najozbiljnije neželjeno dejstvo. Alergijske reakcije se mogu javiti, ali retko. Ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma, odmah se javite Vašem lekaru:Crvena ili braon mokraća, krv u stolici ili crna stolica, povraćanje ili iskašljavanje krvi, jaka glavobolja, krvarenje desni ili iz nosa, izražena slabost, vrtoglavica, otežano disanje i bol u grudima, produženo krvarenje nakon malih posekotina ( npr. pri brijanju),produženo i obimno menstrualno krvarenje, modrice po telu, poplaveli vrhovi prstiju.

Da li mogu da uzimam alkoholna pića i da pijem kafu?

Umerene količine (jedno piće dnevno) alkohola ne utiče na efekat atikoagulantne terapije, dok veše količine treba izbegavati. Preporučujemo da prestanete da pijete kafu, a ukoliko to nije moguće, ograničite njenu količinu na jednu, izuzetno dve šoljice na dan (ali bez ili sa manje šećera).

Da li još nešto treba da znam?  DA!

• Drugi lekovi mogu da utiču na efekat antikoagulantne terapije. Recite svom lekaru ukoliko bolujete od neke druge bolesti ili uzimate dodatnu terapiju, antibiotike, aspirin, acetaminofen, sedative, oralne kontraceptive, hormansku terapiju ili vitamin K, obzirom da uzimanje ovih lekova može da utiče na vrednosti  INR-a.
• Alternativni medicinski preparati mogu uticati na efekat antikoagulantne terapije. Recite svo lekaru ukoliko uzimate neki od alternativnih medicinskih perparata. Neki od biljnih preparata, kao što je ginko mogu pojačati dejsto antikoagulantnih lekova, dok koenzim Q može smanjiti njihov efekat.
• Promene u načinu ishrane mogu uticati na vrednosti PT / INR-a. Određene vrste hrane, zeleno povrće (spanać, zelena salata, brokoli ), zeleni čaj, soja, džigerica, sadrže velike količine vitamina K koji ima značajnu ulogu u zgrušavanju krvi, te njihova upotreba u ishrani može uticati na vrednosti INR-a.
• Sadržaj vitamina K u ishrani treba održavati stalnim. Hranu koja sarži velike količine vitamina K nije neophodno izbegavati, već koristiti umereno, stalno u približno istim količinama.

Ishrana i antagonisti vitamina K

Dejstvo antagonista vitamina K umnogome zavisi od količine vitamina K koji se unosi putem hrane, budući da se vitamin K nalazi u mnogim namirnicima uobičajenim u našoj ishrani.
Povećan unos vitamina K (bilo putem hrane ili suplemenata) dovodi do smanjenog dejstva leka, zbog čega se povećava rizik za stvaranje krvnih ugrušaka.
Nasuprot tome, premalo vitamina K u ishrani pojačava dejstvo leka, pa je veći rizik od krvarenja. Dakle, treba uskladiti dozu leka, unos vitamina K i individualne potrebe bolesnika. Redovne lekarske kontrole, uz određivanje protrombinskog vremena i INR-a u krvi, doprinose optimalnom individualnom doziranju leka.
Uobičajena je zabluda da tokom terapije antagonistima vitamina K (a terapija je često doživotna) treba potpuno iz ishrane eliminisati namirnice sa visokim sadržajem vitamina K. Naprotiv, pokazano je da kod pacijenta koji unose malo vitamina K i minimalna promena navika (npr. konzumiranje samo jedne porcije zelenog lisnatog povrća) dovodi do velikih promena u vrednostima protrombinskog vremena i povećanog rizika od komplikacija (tromboze, krvarenja).
Takođe, treba uzeti u obzir da vitamin K, pored ogromnog značaja za koagulaciju krvi, ima I druge važne uloge u našem organizmu (neke od njih su dokazane, a neke se još ispituju), kao što su: prevencija osteoporoze, regulacija funkcije velikog broja enzima, regulacija nivoa šećera u krvi i dr.
Dakle, ima više razloga da se namirnice bogate vitaminom K ne eliminišu potpuno z ishrane tokom terapije sa lekovima iz grupe antagonista vitamina K.

Praktični saveti


• Preporučuje se da unos vitamina K bude ujednačen na nedeljnom nivou.Nije neophodno da unos svakog dana bude isti, već da ukupni unos tokom jedne nedelje bude približno isti iz nedelje u nedelju.
• Preporučuje se osrednji unos vitamina K. Dakle, ne treba iz ishrane potpuno eliminisati namirnice koje sadrže puno vitamina K, već ih treba konzumirati u umerenim količinama.
• Poželjno je dosledno konzumirati uobičajenu hranu. Potreban je oprez ako se na jelovniku pojavi neka „nova“ namirnica, s visokim sadržajem vitamina K (npr. mladi luk ili sarmice od zelja u proleće, jesenji spanać, kelj tokom zime i sl.). Takva namirnica se možete konzumirati samo u maloj količini, ili se pak može uneti osrednja porcija, ali uz obavezno izostavljanje neke druge namirnice s visokim sadržajem vitamina K tokom te nedelje (npr. izostaviti te nedelje kupus, zelenu salatu ili pasulj, koji su inače redovno na jelovniku).
• Najbolje je ne konzumirati alkoholna pića, ili ne više od 1–2 pica.
• Ne preporučuju se nagle i drastične promene u načinu ishrane (npr. iznenadno vegetarijanstvo, makrobiotička ishrana, hiperproteinske dijete i sl.).
• Pre započinjanja bilo koje dijete, treba se konsultovati s lekarom, i to po mogućstvu sa specijalistom za ishranu.
• Ukoliko se pod nadzorom lekara započne dijeta ili promena načina ishrane, analize INR-a treba raditi češće nego obično.
• Obavezno je konsultovati lekara pre primene bilo kojeg biljnog preparata, suplementa ili pomoćnog lekovitog sredstva.

Namirnice koje sadrže velike količine vitamina K

Zeleno lisnato povrće:
• spanać
• blitva
• brokule- soja u zrnu
• kelj
• zeleni kupus
• prokelj
• mladi luk
• kopriva
• karfiol
• tamnozelena salata
• zelje
Neke mahunarke:
• pasulj
• sočivo
Ostalo:
• jetra
• zeleni čaj
• hrana i napici kojima je dodat vit. K
• mango 

Jedan dan pre sakupljanja i za vreme sakupljanja 24h urina pacijent ne sme uzimati nikakvu terapiju (ukoliko je to moguće, a svakako u dogovoru sa ordinirajućim lekarom), ne sme da jede banane, orahe, lešnike, bademe, avokado, plavi patlidžan i ananasi ne sme da pije kafu.
Urin se sakuplja 24h u flašu sa konzervansom (kiselinom koja se dobija u laboratoriji - 6M HCl) na sledeći način:
Prvi jutarnji urin se odbaci, a sav urin u toku dana i noći se sakuplja u flašu sa konzervansom koja se čuva na hladnom i tamnom mestu. Sakupljanje urina se završi sledećeg dana zaključno sa prvom jutarnjom porcijom koja se ubaci u flašu.
Kako nije moguće tačno predvideti količinu urina koja će biti sakupljena za 24h, treba pripremiti dve flaše i u prvu sipati polovinu dobijene kiseline. Ako se ova flaša napuni, a sakupljanje nije završeno, ostatak kiseline sipati u drugu flašu i nastaviti sakupljanje. Na kraju perioda sakupljanja celokupnu količinu urina doneti u laboratoriju. Ukoliko nije potrebna druga flaša na kraju perioda sakupljanja, ostatak kiseline dodati u sakupljeni urin i celu količinu doneti u laboratoriju.

Priprema pacijenta za uzimanje Prolaktina
• pacijent mora biti budan 2 sata pre vađenja krvi i ne sme raditi vežbe za to vreme
• dan pre testa pacijent treba da izbegava hranu pogatu proteinima
• dan pre testa pacijent treba da izbegava stimulaciju grudi
• pacijent ne sme jesti ni piti ništa tokom 8-10 sati pre vađenja krvi, osim vode
• ako pacijent uzima neke lekove, pri dolasku u laboratoriju treba da prijavi tu informaciju.

 

Odredjivanje kortizola

Uzorak krvi z aodredjivanje koncentracije kortizola u krvi treba  uzeti  ,ujutru najbolje oko 8 sati, jer je  su u to vreme koncentracije najvise (jutarnji pik) I opet I 4p.m jer je tada nivo kotrizola najnizi.
Ako vas lekar trazi detekciju kortizola iz urina, bicete zamoljeni da prikupite 24- casovni urin ili da donesete pojedinacni uzorak jutarnjeg urina.

 

Uzorak stolice preneti u čistu posudu za stolicu.

Uzorak stolice ne uzimati tokom i tri dana nakon menstrualnog krvarenja, kao ni ako postoji vidljivo krvarenje iz hemoroida ili krv u urinu
jer to može biti razlog za dobijanje lažno pozitivnih rezultata. Takođe, uzorak ne treba uzimati ni u slučaju akutnog proliva.

Ograničenja u ishrani nisu potrebna jer je test specifičan za ljudski hemoglobin.

Alkohol i aspirin mogu izazvati gastrointestinalnu iritaciju koja može rezultirati okultnim krvarenjem.
 Ove supstance ne treba koristiti 48 sati pre testiranja.

 

1) Ne uzimati hranu najmanje 6h pre izvođenja testa.
2) Potrebno je da prođe najmanje 4 nedelje nakon sistemskog lečenja antibioticima i najmanje 2 nedelje nakon poslednje
 doze lekova za smanjenje želudačne kiseline
 (inhibitora protonske pumpe:Nolpaza (Krka),Omezol (Alkaloid)
Loseprazol (Liconsa) Sabax (Hemofarm)

 

Pre izvoženja testa pacijent ne sme da se izlaže intenzivnim fizičkim aktivnostima
Pacijent treba da bude na normalnoj ishrani u toku 3 dana pre izvođenja testa
Pacijent treba da prekine sa uzimanjem lekova kao što su kortikosteroidi i diuretici (u dogovoru sa lekarom) jer utiču na metabolizam glukoze
Test se izvodi ujutru, posle 10-12h noćnog gladovanja (dozvoljeno je uzimanje vode i nezaslađenog čaja)
Za vreme testa pacijent treba da miruje, da ne puši, da ne jede i da ne pije
U laboratoriji pacijent dobije da popije 75g glukoze ili drugu količinu ako lekar drugačije prepiše;
krv mu se vadi našte, zatim pacijent popije razmućenu glukozu i nakon 120 minuta se ponovo vadi krv.
Skriniranje trudnica na gestacioni diabetes izvodi se između 24-te i 29-te nedelje gestacije, u dvočasovnom GTT testu i sa 100 grama glukoze.
se vadi našte, popije se glukoza, vađenje se ponavlja nakon 60 i 120 minuta i 180min.

 

Terapiju uzimati uveče (poželjno u isto vreme)
Krv za analizu protrombinskog vremena (INR) vaditi u jutarnjim satima
Preporučuje se da interval između uzimanja leka i vađenja krvi za protrombinsko vreme (INR) bude 12h
Unos hrane sa povećanim sadržajem vitamina K i unos drugih lekova može da utiče na dobijeni rezultat.
 namirnice sa visokim sadržajem vitamina K su: lisnato povrće, zelena salata, spanać, kelj, kupus, brokoli,
jabuke, šargarepa, paradajz i dr.

 

 

Za kvalitatitvni pregled urina sa sedimentom (opšti pregled), donosi se prvi jutarnji urin (mokraća).
Potrebno je da date srednji mlaz prvog jutarnjeg urina, u sterilnu posudu
 (dobijenu na šalteru "Citylab-a"-a ili kupljenu u apoteci). Poželjno je da prethodnog dana
ne pijete veće količine vode i napitaka da bi jutarnji urin bio što koncentrovaniji.
 Ukoliko nije prvi jutarnji urin, urin je moguće analizirati samo ako je prošlo minimum tri sata od prethodnog mokrenja.
Ne uzimati dan pre diuretike i lekove koji podstiču lučenje urina.
 Nakon mokrenja, važno je dostaviti uzorak u laboratoriju najkasnije u roku od dva sata. Uzorak čuvati na hladnom.
Žene ne treba da sakupljaju urin neposredno pre, za vreme i neposredno nakon menstruacije.

Uzimanje urina za urinokulturu
: Obavi se jutarnja toaleta (oprati se toplom vodom i sapunom).
Otvoriti sterilnu bočicu za urinokulturu-urikult, pažljivo tako da se pločica (hranljiva podloga)
 koja je vezana za poklopac nikako ne dodirne prstima ili nečim drugim. Zatim se srednji mlaz prvog jutarnjeg
 urina uzima u sterilnu bočicu za urinokulturu. Uroni se pločica koja je vezana za poklopac u urin,
zatvori se, malo promućka, otvori i prospe urin, pločicu vratite u praznu bočicu i nakon toga uzorak možete doneti u laboratoriju.
Prednost uzimanja urina za urinokulturu u urikultu je što ne morate odmah odneti u laboratoriju, već može da stoji na
sobnoj temperaturi i do nekoliko časova.

 

Dan pre vađenja krvi uzmite lakši obrok do 19h (izbegavajte masnu hranu i slatkiše).
Uzorak krvi uzima se ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati posle poslednjeg obroka.
U slučaju da uzimate redovnu terapiju nemojte uzeti jutarnju dozu lekova, jer i
lekovi utiču na tačnost vaših rezultata. Jutarnju dozu lekova ponesite sa sobom i uzmite ih nakon vađenja krvi.
Na rezultate nalaza mogu da utiču: višednevna dijeta, neprespavana noć, fizički napor
(izbegavati fizičku aktivnost 2-3 dana pre vađenja krvi jer može dovesti
do lažno povišenih vrednosti pojedinih enzima), veći broj cigareta, konzumiranje alkoholnih pića i kafe.
Dnevne varijacije su veoma značajne kod: gvožđa, kateholamina, kortizola, ACTH, kortikosteroida.
Krv za hormone stresa (ACTH, prolaktin, kateholamini, kortizol) vaditi posle odmora od najmanje 15-30

Blog

Galerija

Kontakt

  • CityLab
  • map Nehruova 51/37 Novi Beograd
  • phone +381 65 33 10 666
  • mail  office@citylab.rs
  • time
    radnim danom od 06.30-20.00
    subotom od 07:00-15:00
    nedeljom ne radi
     
  • Laboratorija ALB
  • map Svetosavska 82g Barajevo
  • phone +381 11 25 60 440
  • mail office@citylab.rs
  • time
    radnim danom od 08.00-18.00
    subotom od 08:00-12:00
    nedeljom ne radi