VODIČ ZA BOLESNIKE NA ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI

VODIČ ZA BOLESNIKE NA ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI

Šta su antikoagulantni lekovi?

Farin, Sintrom, Pelentan, Syncoumar  su lekovi koji se uzimaju oralno (na usta) sa ciljem sprečavanja zgrušavanja krvi. Ove lekove treba uzimati tačno kako je propisano, a njihov efekat redovno pratiti odgovarajućim laboratorijskim analizama krvi.

Zašto se koriste?

Ova terapija se prepisuje u stanjima kao što su venska tromboza, srčani ili moždani udar, poremećeji srčanog ritma, kao i bolesnicima sa ugrađenim veštačkim zaliscima. Prevelika doza ovih lekova može dovesti do ozbiljnog  krvarenja, dok suviše mala doza nije dovoljna da spreči zgrušavanje krvi.

Kako se prati efekat terapije?

Laboratorijskim pregledom krvi određuju se vrednosti  INR (International Normalized  Ratio) i PT (protrombinsko vreme), a na osnovu njih se procenjuje mogućnost zgrušavanja krvi, kao i sklonost krvarenju.
Ukoliko ste na antikoagulantnoj terapiji, Vaš lekar će odrediti koje vrednosti INR-a su odgovarajuće za Vas, kao i koliko često ćete ih proveravati.
Učestalost kojom treba kontrolisati vrednosti  INR-a, takođe će biti određena od strane Vašeg lekara. U početku se vrednosti INR-a određuju jednom nedeljno, a zatim jednom mesečno, mada u nekim slučajevima mogu biti potrebne i češće kontrole.

Kada treba uzimati antikoagulantni lek?

Ove lekove treba uzimati jednom dnevno, svakoga dana u isto vreme.

Šta ako propustim uzimanje dnevne doze?

NE UZIMAJTE dupli dozu narednog dana!  Nastavite sa uzimanjem redovne dnevne  doze i prekontrolišite vrednosti  INR-a  prema  savetu  Vašeg  lekara.

Gde treba čuvati lek?

Lek čuvajte na hladnom i suvom mestu (ne u kupatilu), van domašaja dece i životinja.

Koja su moguća neželjena dejstva?

Krvarenje je najčešće i najozbiljnije neželjeno dejstvo. Alergijske reakcije se mogu javiti, ali retko. Ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma, odmah se javite Vašem lekaru:Crvena ili braon mokraća, krv u stolici ili crna stolica, povraćanje ili iskašljavanje krvi, jaka glavobolja, krvarenje desni ili iz nosa, izražena slabost, vrtoglavica, otežano disanje i bol u grudima, produženo krvarenje nakon malih posekotina ( npr. pri brijanju),produženo i obimno menstrualno krvarenje, modrice po telu, poplaveli vrhovi prstiju.

Da li mogu da uzimam alkoholna pića i da pijem kafu?

Umerene količine (jedno piće dnevno) alkohola ne utiče na efekat atikoagulantne terapije, dok veše količine treba izbegavati. Preporučujemo da prestanete da pijete kafu, a ukoliko to nije moguće, ograničite njenu količinu na jednu, izuzetno dve šoljice na dan (ali bez ili sa manje šećera).

Da li još nešto treba da znam?  DA!

• Drugi lekovi mogu da utiču na efekat antikoagulantne terapije. Recite svom lekaru ukoliko bolujete od neke druge bolesti ili uzimate dodatnu terapiju, antibiotike, aspirin, acetaminofen, sedative, oralne kontraceptive, hormansku terapiju ili vitamin K, obzirom da uzimanje ovih lekova može da utiče na vrednosti  INR-a.
• Alternativni medicinski preparati mogu uticati na efekat antikoagulantne terapije. Recite svo lekaru ukoliko uzimate neki od alternativnih medicinskih perparata. Neki od biljnih preparata, kao što je ginko mogu pojačati dejsto antikoagulantnih lekova, dok koenzim Q može smanjiti njihov efekat.
• Promene u načinu ishrane mogu uticati na vrednosti PT / INR-a. Određene vrste hrane, zeleno povrće (spanać, zelena salata, brokoli ), zeleni čaj, soja, džigerica, sadrže velike količine vitamina K koji ima značajnu ulogu u zgrušavanju krvi, te njihova upotreba u ishrani može uticati na vrednosti INR-a.
• Sadržaj vitamina K u ishrani treba održavati stalnim. Hranu koja sarži velike količine vitamina K nije neophodno izbegavati, već koristiti umereno, stalno u približno istim količinama.

Ishrana i antagonisti vitamina K

Dejstvo antagonista vitamina K umnogome zavisi od količine vitamina K koji se unosi putem hrane, budući da se vitamin K nalazi u mnogim namirnicima uobičajenim u našoj ishrani.
Povećan unos vitamina K (bilo putem hrane ili suplemenata) dovodi do smanjenog dejstva leka, zbog čega se povećava rizik za stvaranje krvnih ugrušaka.
Nasuprot tome, premalo vitamina K u ishrani pojačava dejstvo leka, pa je veći rizik od krvarenja. Dakle, treba uskladiti dozu leka, unos vitamina K i individualne potrebe bolesnika. Redovne lekarske kontrole, uz određivanje protrombinskog vremena i INR-a u krvi, doprinose optimalnom individualnom doziranju leka.
Uobičajena je zabluda da tokom terapije antagonistima vitamina K (a terapija je često doživotna) treba potpuno iz ishrane eliminisati namirnice sa visokim sadržajem vitamina K. Naprotiv, pokazano je da kod pacijenta koji unose malo vitamina K i minimalna promena navika (npr. konzumiranje samo jedne porcije zelenog lisnatog povrća) dovodi do velikih promena u vrednostima protrombinskog vremena i povećanog rizika od komplikacija (tromboze, krvarenja).
Takođe, treba uzeti u obzir da vitamin K, pored ogromnog značaja za koagulaciju krvi, ima I druge važne uloge u našem organizmu (neke od njih su dokazane, a neke se još ispituju), kao što su: prevencija osteoporoze, regulacija funkcije velikog broja enzima, regulacija nivoa šećera u krvi i dr.
Dakle, ima više razloga da se namirnice bogate vitaminom K ne eliminišu potpuno z ishrane tokom terapije sa lekovima iz grupe antagonista vitamina K.

Praktični saveti


• Preporučuje se da unos vitamina K bude ujednačen na nedeljnom nivou.Nije neophodno da unos svakog dana bude isti, već da ukupni unos tokom jedne nedelje bude približno isti iz nedelje u nedelju.
• Preporučuje se osrednji unos vitamina K. Dakle, ne treba iz ishrane potpuno eliminisati namirnice koje sadrže puno vitamina K, već ih treba konzumirati u umerenim količinama.
• Poželjno je dosledno konzumirati uobičajenu hranu. Potreban je oprez ako se na jelovniku pojavi neka „nova“ namirnica, s visokim sadržajem vitamina K (npr. mladi luk ili sarmice od zelja u proleće, jesenji spanać, kelj tokom zime i sl.). Takva namirnica se možete konzumirati samo u maloj količini, ili se pak može uneti osrednja porcija, ali uz obavezno izostavljanje neke druge namirnice s visokim sadržajem vitamina K tokom te nedelje (npr. izostaviti te nedelje kupus, zelenu salatu ili pasulj, koji su inače redovno na jelovniku).
• Najbolje je ne konzumirati alkoholna pića, ili ne više od 1–2 pica.
• Ne preporučuju se nagle i drastične promene u načinu ishrane (npr. iznenadno vegetarijanstvo, makrobiotička ishrana, hiperproteinske dijete i sl.).
• Pre započinjanja bilo koje dijete, treba se konsultovati s lekarom, i to po mogućstvu sa specijalistom za ishranu.
• Ukoliko se pod nadzorom lekara započne dijeta ili promena načina ishrane, analize INR-a treba raditi češće nego obično.
• Obavezno je konsultovati lekara pre primene bilo kojeg biljnog preparata, suplementa ili pomoćnog lekovitog sredstva.

Namirnice koje sadrže velike količine vitamina K

Zeleno lisnato povrće:
• spanać
• blitva
• brokule- soja u zrnu
• kelj
• zeleni kupus
• prokelj
• mladi luk
• kopriva
• karfiol
• tamnozelena salata
• zelje
Neke mahunarke:
• pasulj
• sočivo
Ostalo:
• jetra
• zeleni čaj
• hrana i napici kojima je dodat vit. K
• mango 

Last modified on petak, 21 april 2017 10:43

Blog

Galerija

Kontakt

  • CityLab
  • map Nehruova 51/37 Novi Beograd
  • phone +381 65 33 10 666
  • mail  office@citylab.rs
  • time
    radnim danom od 06.30-20.00
    subotom od 07:00-15:00
    nedeljom ne radi
     
  • Laboratorija ALB
  • map Svetosavska 82g Barajevo
  • phone +381 11 25 60 440
  • mail office@citylab.rs
  • time
    radnim danom od 08.00-18.00
    subotom od 08:00-12:00
    nedeljom ne radi