Peptički ulkus ili čir podrazumeva postojanje oštećenja sluznice želuca i/ili dvanaestopalačnog creva, koje ima kao simptom epigastični bol (u predelu želuca), nelagodu, mučnine, čak i dijareju.
Oko 60% ulkusa je udruženo sa infekcijom Helicobacter pylori. Ova infekcija je faktor rizika za nastanak limfoma i adenokarcinoma želuca.
H. pylori je gram (-) bakterija koja se najčešće nalazi u dubljim slojevima mukusa pripijena uz epitel želuca. Ona sama ne napada ćelije sluzokože želuca. Izgled i karakteristike omogućavaju joj opstanak u veoma kiseloj sredini želuca na sledeći način. Ima oblik latiničnog slova S i brojne flagele (bičeve) za kretanje. Poseduje moćan enzim ureazu – ureaza razgrađuje ureu do amonijaka, amonijak neutrališe kiselinu želuca i omogućava ovoj bakteriji opstanak i razmnožavanje. Pritom ova bakterija ispušta citotoksine, koji, kao i amonijak, oštećuju sluzokožu želuca.
Prenošenje sa osobe na osobu se dešava oralno-oralnim ili fekalno-oralnim putem.
Postoje 3 vrste laboratorijskih testova za dokazivanje infekcije ovom bakterijom:
1. Izdisajni ureaza test – najbolji izbor za prvo utvrđivanje infekcije.
2. Utvrđivanje titra IgA i IgG antitela iz krvi. Dokaz reakcije imuniteta na postojanje infekcije.
3. Dokazivanja antigena H. pylori iz stolice – najčešće se preporučuje za praćenje uspešnosti terapije.
Lečenje ulkusa izazvanog ovom bakterijom za cilj ima iskorenjivanje ove bakterije iz želudačne sluzokože. Zato terapija obuhvata primenu 2 antibiotika i leka koji inhibira lučenje želudačne kiseline u trajanju 10-14 dana.
Ponekad lečenje treba ponoviti odnosno jedna kura nije dovoljna za potpuno izlečenje jer je u pitanju otporan i uporan patogen.
