Zašto se analize krvi (a posebno masnoće) rade isključivo na prazan stomak?

„Zašto ne bih uradio analize nakon jela, pa da lekar vidi moje pravo, realno stanje?“ – ovo je jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju u laboratoriji.
Iako logika pacijenta zvuči smisleno, u svetu medicinske biohemije pravilo je potpuno drugačije.Da bi laboratorijski rezultati bili tačni i upotrebljivi za lečenje, krv se mora vaditi isključivo nakon perioda gladovanja.
U nastavku detaljno objašnjavamo šta se dešava u organizmu kada pojedete obrok i zašto hrana „kvari“ sliku vašeg zdravlja na papiru.Šta je zapravo „pravo stanje“ organizma?

U medicini, „pravo stanje“ organizma je takozvano bazalno stanje – stanje u kojem je telo odmorno, opušteno i u kojem svi organi rade u svom osnovnom, stabilnom režimu, bez spoljnih uticaja hrane.Kada pojedete obrok, vaš organizam ulazi u akutno stanje varenja. Nivoi nutrijenata u krvi počinju da variraju iz minuta u minut.
Ako izvadite krv sat ili dva nakon jela, laboratorija neće izmeriti vaše stvarno zdravstveno stanje, već će samo registrovati šta ste tog trenutka pojeli.

Poseban problem: Šta hrana radi masnoćama u krvi (Lipidni status)?
Kada analiziramo masnoće – što uključuje holesterol, LDL (loš), HDL (dobar) holesterol i trigliceride – pravilo praznog stomaka je zakon. Razlog leži u načinu na koji telo prerađuje masti.
Trigliceridi drastično skaču: Nakon masnijeg obroka, nivo triglicerida u krvi može privremeno da skoči i do nekoliko puta. Ako lekar vidi taj lažno povišen rezultat, može vam prepisati jake lekove za smanjenje masnoća koji vam zapravo nisu potrebni.
Pojava „hilona“ (mlečne krvi): Kada pojedete hranu bogatu mastima, u krvotok se oslobađaju sitne čestice masti zvane hilomikroni.
Krvna plazma (serum) zbog njih gubi svoju prirodnu prozirnost i postaje bela i zamućena (lipemična/mlečna krv).
Ometanje laboratorijskih aparata: Zamućena plazma puna masnih čestica fizički blokira svetlosne zrake koje laboratorijski aparati koriste za analizu.
Zbog toga aparat ne može precizno da izmeri ni holesterol, ali ni druge važne parametre poput gvožđa, jetrenih enzima ili faktora koagulacije.

Kako hrana utiče na ostale analize?
Osim masnoća, hrana direktno menja i druge ključne parametre:
Glukoza (šećer u krvi): Nakon jela, šećer prirodno raste. Da bi se postavila dijagnoza dijabetesa ili predijabetesa, neophodno je znati koliki je šećer u stanju mirovanja (nakon gladovanja).
Gvožđe: Nivo gvožđa u krvi je izuzetno osetljiv na hranu i suplemente i pokazuje velike varijacije tokom dana.
Hormoni i enzimi: Varenje hrane pokreće čitav niz hormonskih reakcija koje privremeno menjaju balans u krvi.

Šta tačno znači „na prazan stomak“?

(Zlatna pravila pripreme)Da bi rezultati vaših analiza bili maksimalno pouzdani, pridržavajte se ovih pravila:
Vreme gladovanja: Između poslednjeg obroka i vađenja krvi mora proći najmanje 12 sati (optimalno 12 do 14 sati).
Ako planirate vađenje krvi u 8 ujutru, poslednji lagani obrok treblo bi da bude najkasnije u 20 časova prethodne večeri.

Šta je dozvoljeno?:
Tokom večeri i jutra pre vađenja krvi smete piti isključivo običnu vodu.

Šta je strogo zabranjeno?:

Ujutru pre laboratorije nemojte piti kafu (čak ni gorku bez šećera), čajeve, sokove, niti pušiti cigarete. Svi ovi stimulansi pokreću metaboličke procese u jetri i menjaju sastav krvi.
Dan ranije: Dan pre odlaska u laboratoriju nemojte večerati preterano masnu hranu, ne unosite velike količine slatkiša i strogo izbegavajte alkohol, jer on direktno i snažno utiče na jetrene enzime i trigliceride.

Dolaskom u laboratoriju na prazan stomak obezbeđujete da vaši rezultati budu ogledalo vašeg stvarnog zdravlja, a ne vašeg poslednjeg obroka.