U poslednjih nekoliko godina, D-dimer je postao jedan od najčešće rađenih laboratorijskih testova. Ipak, u javnosti i dalje postoji dosta zabluda o tome šta ovaj rezultat zapravo znači. Mnogi pacijenti se uplaše čim vide povišen rezultat, misleći da to automatski znači prisustvo opasnog ugruška.
Šta D-dimer zapravo meri?
Kada se u telu povredi krvni sud, organizam pokreće proces zgrušavanja krvi kako bi zaustavio krvarenje. Tom prilikom stvara se mreža od posebnog proteina koji se zove fibrin. Kada ta mreža završi svoj zadatak i krvarenje stane, telo prirodno počinje da razgrađuje taj ugrušak jer mu više nije potreban.
D-dimer je komadić koji nastaje isključivo kada telo razgrađuje tu mrežu od fibrina.Prema tome, povišen D-dimer u krvi je direktan dokaz da su se u organizmu desile dve stvari:Negde je počeo da se stvara ugrušak.Telo je odmah aktiviralo svoj prirodni sistem da taj ugrušak rastvori.
Zašto D-dimer pre pojave COVID-a nismo radili rutinski?
Pre pojave COVID-a, ovaj test se nikada nije radio na redovnim sistematskim pregledima. Lekari su ga tražili samo u hitnim stanjima, i to iz dva jasna naučna razloga:
Služio je samo za isključivanje tromba: Glavna moć D-dimera je u njegovoj negativnoj vrednosti. Ako pacijent ima bol u nozi, a D-dimer je normalan, lekar sa stopostotnom sigurnošću zna da pacijent nema tromb.
Dakle, test je služio da umiri lekara i pacijenta, a ne da postavi dijagnozu.
Lako skače zbog drugih stvari (Niska specifičnost): D-dimer je previše osetljiv. On će skočiti zbog obične prehlade, upale zuba, uganuća zgloba, veće modrice, pa čak i usled samog starenja.
Da su lekari pre COVID-a svima rutinski radili ovaj test, stvorila bi se ogromna panika bez ikakve potrebe.
Zašto ga danas češće pratimo?
Do promene je došlo jer virus SARS-CoV-2 specifično utiče na krvne sudove. Naučne studije su dokazale da ovaj virus izaziva upalu unutrašnjeg zida krvnih sudova.Za razliku od običnog gripa, COVID-19 može da podstakne stvaranje sitnih mikrougrušaka u kapilarima. Kod nekih pacijenata, ta blaga upala krvnih sudova nastavlja da tinja mesecima nakon preležane bolesti. Zbog toga D-dimer može ostati blago povišen i u post-COVID periodu, dok se krvni sudovi potpuno ne oporave.
Kada se uvodi terapija, a kada NE?
Najvažnije pravilo savremene medicine glasi: lekar leči pacijenta i njegove simptome, a ne broj na papiru.
Kada se lekovi NE uvode:
Ako pacijent nema nikakve simptome (nema otoka noge, nema gušenja niti bola u grudima), a D-dimer je umereno povišen, lekovi protiv zgrušavanja se ne uključuju. Velike studije su pokazale da uzimanje ovih lekova „preventivno“ ne sprečava trombozu, ali drastično povećava rizik od opasnih unutrašnjih krvarenja.
Kada se lekovi UVODE: Terapija se uključuje isključivo ako se ultrazvukom vena ili CT snimkom pluća vizuelno dokaže postojanje tromba, ili ako pacijent ima ekstremno visok skok koji stalno raste, uz druge faktore rizika (ranije tromboze, urođene sklonosti ili nepokretnost).
Da bi rezultat bio precizan, važno je znati nekoliko laboratorijskih pravila:
Doba dana: Krv možete dati bilo kada u toku dana, jer hrana i vreme uzorkovanja ne menjaju nivo D-dimera.
Ipak, izbegavajte veoma masne obroke par sati pre laboratorije, jer masnoća u krvi može tehnički ometati aparate.
Voda: Preporučljivo je da pre vađenja krvi popijete čašu ili dve obične vode, jer dehidratacija može privremeno zgusnuti uzorak krvi.
Fizički napor: Nemojte ići na teške treninge 24 sata pre testa, jer ekstremni napor može lažno podići nivo D-dimera.
Kako se računa normalan D-dimer za starije od 50 godina?
U javnosti se često misli da gornja granica D-dimera za sve ljude iznosi 500 ng/mL. Međutim, to je tačno samo za osobe mlađe od 50 godina.Naučne studije su dokazale da se sa starenjem elastičnost krvnih sudova prirodno menja, zbog čega nivo D-dimera u krvi blago raste. Ako bismo kod starijih ljudi koristili istu granicu kao kod mladih, dobili bismo ogroman broj lažno pozitivnih rezultata.
Zato evropski i svetski medicinski vodiči koriste jednostavnu formulu za izračunavanje stvarne normalne vrednosti kod pacijenata starijih od 50 godina:\(\text{Godine\ života}\times 10\)
Evo kako to izgleda u praksi:Za osobu od 55 godina, normalna vrednost je sve do 550 ng/mL.Za osobu od 65 godina, normalna vrednost je sve do 650 ng/mL.Za osobu od 75 godina, normalna vrednost je sve do 750 ng/mL.
Ova formula uspešno sprečava nepotrebna snimanja i strah kod starijih pacijenata kod kojih je blago povišen D-dimer zapravo potpuno normalan nalaz za njihove godine.
Da li D-dimer treba raditi rutinski nekoliko godina nakon preležanog COVID-a?
Ne. Naučna istraživanja i klinički vodiči jasno pokazuju da uticaj virusa SARS-CoV-2 na zgrušavanje krvi prolazi u mesecima koji slede neposredno nakon akutne faze bolesti. Ako je od infekcije prošlo nekoliko godina, eventualno povišen D-dimer nema nikakve veze sa preležanim COVID-om.
Gde možete uraditi analizu D-dimera?
Analizu D-dimera, kao i sve prateće laboratorijske pretrage, pacijenti mogu bezbedno i brzo obaviti u laboratoriji CITYLAB.Za sve informacije o ceni testa, vremenu izdavanja rezultata ili zakazivanju kućne posete, možete kontaktirati laboratoriju direktno putem telefona:Telefon za informacije i konsultacije: 011/216-75-94 i 065/33-10-666