U poslednjih nekoliko godina, ketogena (keto) ishrana postala je jedan od najpopularnijih režima ishrane na svetu. Ipak, u javnosti i dalje postoji dosta zabluda o tome šta se tačno dešava u telu kada pređemo na ovaj režim. Mnogi pacijenti se brinu kako će drastično izbacivanje ugljenih hidrata uticati na njihovo zdravlje.
Šta se tačno jede na keto ishrani?
Cilj ove ishrane je metaboličko prebacivanje organizma u stanje koje se naziva ketoza, u kojem telo, umesto glukoze (šećera), kao primarni izvor energije počinje da troši masti. Da bi se to postiglo, dnevni unos hranljivih materija se striktno deli prema sledećim procentima:
Masti (70–75%): Maslinovo i kokosovo ulje, puter, semenke, koštunjavo voće (orasi, bademi) i punomasni sirevi.
Proteini (20–25%): Umeren unos mesa (junetina, svinjetina, piletina sa kožicom) i jaja.
Ugljeni hidrati (5–10%): Maksimalno 20 do 50 grama neto ugljenih hidrata dnevno. Dozvoljeno je isključivo povrće sa niskim udelom skroba (zelena salata, spanać, brokoli, karfiol, tikvice, kupus, masline).Strogo su zabranjeni šećer, hleb, testenine, žitarice, krompir, mahunarke (pasulj, grašak) i gotovo sve vrste voća.
Šta se dešava u organizmu na keto dijeti?
Šta se dešava sa mozgom i drugim organima?
Kada drastično smanjite unos ugljenih hidrata, u Vašem telu se pokreće potpuni metabolički preokret. Pošto organizam više nema šećera za energiju, on počinje da troši sopstvene zalihe, što direktno utiče na rad ključnih organa:
Šta se dešava sa mozgom? Mozak u standardnim okolnostima troši isključivo glukozu. Na keto dijeti, jetra počinje da pravi ketonska tela od masti, i mozak ubrzo uči da do 70% svojih energetskih potreba pokriva iz ovog novog izvora. To dovodi do osećaja mentalne jasnoće i stabilne energije. Istovremeno, jetra kroz proces glukoneogeneze sama pravi minimalnu količinu glukoze koja je i dalje neophodna za rad specifičnih moždanih ćelija.
Šta se dešava sa bubrezima? U prve dve nedelje ketoze, telo ubrzano gubi vodu. Sa tom vodom, bubrezi pojačano izlučuju i ključne minerale (natrijum, kalijum, kalcijum). To menja kiselost mokraće i kod osoba koje imaju sklonost može izazvati stvaranje kamenca u bubregu. Takođe, ako pacijent unosi previše mesa umesto masti, bubrezi trpe veliko opterećenje dok filtriraju nusproizvode proteina.
Šta se dešava sa jetrom? Jetra na keto dijeti radi u „izvanrednom stanju” jer postaje glavna fabrika za preradu masti i proizvodnju ketona. Ako je jetra potpuno zdrava, ona uspešno nosi ovaj teret na kraće staze. Međutim, kod osoba sa oštećenom funkcijom ili uznapredovalom masnom jetrom, ovaj režim može izazvati ozbiljne metaboličke probleme.
Šta se dešava sa srcem i krvnim sudovima? Zbog visokog unosa masnoća kroz hranu, u krvi često dolazi do prolaznog skoka ukupnog i LDL („lošeg”) holesterola, dok trigliceridi obično padaju. Dugotrajno forsiranje loših masti (suhomesnatih prerađevina) umesto zdravih ulja može povećati kardiovaskularni rizik.
Da li zvanična medicina preporučuje keto ishranu za mršavljenje?
Keto ishrana je danas ogroman trend, ali stav zvanične medicine prema njoj je vrlo jasan i oprezan: međunarodna lekarska udruženja ne preporučuju keto dijetu kao univerzalan ili trajan način ishrane za opštu populaciju.
Ipak, zvanična medicina je ne odbacuje u potpunosti, već je posmatra kao kratkotrajni terapeutski alat. Evropski vodiči za lečenje gojaznosti dopuštaju primenu stroge keto ishrane, ali isključivo pod nadzorom lekara i to u tačno određenim situacijama:Kod pacijenata sa ekstremnom (morbidnom) gojaznošću.Kada je pacijentu neophodan brz gubitak kilograma pred neku veliku operaciju (npr. ugradnju bajpasa ili smanjenje želuca).Kod pacijenata sa metaboličkim sindromom i izraženom insulinskom rezistencijom.
Keto dijeta vs. Balansirana ishrana: Šta je zdravije, a šta brže?
Kada pacijenti pitaju šta je bolje, odgovor nauke se krije u vremenskom roku i stabilnosti rezultata.
Brzina: Gubitak kilograma na keto ishrani je izuzetno brz u prva dva meseca, najviše zbog intenzivnog izbacivanja vode i pražnjenja zaliha šećera. Kod balansirane ishrane mršavljenje je postepeno i sporije na samom početku (oko 0.5 do 1 kg nedeljno), ali se gubi isključivo masno tkivo, a ne voda.
Naučni efekat: Velike kliničke studije dokazuju da se nakon 6 do 12 meseci razlika u izgubljenim kilogramima između keto i balansirane ishrane potpuno gubi i postaje identična.
Balansirana ishrana sa umerenim unosom ugljenih hidrata (mediteranski tip) je daleko održivija na duže staze, pacijenti lakše održavaju kilažu i imaju znatno manji rizik od jo-jo efekta.
Zdravstveni rizik: Balansirana ishrana se smatra zlatnim standardom za zdravlje srca, krvnih sudova i metabolizma. Sa druge strane, dugotrajna keto dijeta može dovesti do neželjenog rasta lošeg holesterola i hroničnog nedostatka vitamina i biljnih vlakana
.Da li je keto ishrana opasno opterećenje za bubrege?
Za osobu koja ima potpuno zdrave bubrege, kratkotrajna keto ishrana od nekoliko meseci neće izazvati trajna oštećenja, ali će naterati bubrege da rade pod velikim opterećenjem. Problem nastaje zbog dve veoma česte pojave:Prevelik unos proteina: Mnogi pacijenti pogrešno sprovode keto dijetu i umesto masnoća unose ogromne količine mesa. Bubrezi su tada preopterećeni jer moraju da filtriraju i izbacuju velike količine azotnih produkata koji nastaju razgradnjom tog mesa.Skrivene bolesti bubrega: Veliki broj ljudi ima početno, blago oštećenje bubrega (često usled visokog pritiska ili povišenog šećera) a da to i ne zna jer nemaju simptome. Kada takva osoba pređe na striktnu keto ishranu, povećana kiselost organizma i filtraciono opterećenje mogu ubrzati propadanje bubrežne funkcije i dovesti do razvoja kamenca.
Iz medicinskog i naučnog ugla, keto ishrana se sme držati kontinuirano od 3 do maksimalno 6 meseci.
Kako laboratorija može da otkrije keto ishranu?
Ukoliko pacijent praktikuje keto ishranu, rutinske analize krvi i urina u laboratoriji će pokazati specifične metaboličke promene:
Ketoni u urinu (Ketonurija): Ovo je osnovni, najbrži i najdostupniji pokazatelj ketoze u rutinskoj praksi. Tokom običnog pregleda urina, na test-tračici se jasno detektuje prisustvo acetoacetata (jednog od ketonskih tela). Rezultat se u izveštaju prikazuje kroz skalu „pluseva“ (od + do +++).
Funkcija bubrega: Pošto keto ishrana menja rad bubrega, laboratorijski se prate nivoi uree, kreatinina i mokraćne kiseline. Mokraćna (uratna) kiselina može biti povišena, jer se ketoni u bubrezima takmiče sa njom za izlučivanje, što može provocirati napad gihta kod sklonih osoba.
Lipidni status (Masti u krvi): Kod osoba na keto režimu često dolazi do prolaznog skoka ukupnog i LDL („lošeg“) holesterola zbog visokog unosa masti kroz hranu. Sa druge strane, HDL („dobar“) holesterol obično raste, dok nivo triglicerida značajno opada.
Glukoza i HbA1c (Tromesečni šećer): Pošto je unos ugljenih hidrata minimalan, nivo šećera u krvi se stabilizuje, a vrednost HbA1c (pokazatelja prosečnog šećera u poslednja tri meseca) se spušta blizu donje granice normale.
Ko nikako ne sme na keto ishranu? (Kontraindikacije)
Medicinski gledano, postoje stanja kod kojih je ovaj režim ishrane strogo zabranjen:
Pacijenti sa bolestima bubrega: Osobe sa hroničnim oštećenjem bubrega rizikuju ubrzano pogoršanje bolesti.
Osobe sa oštećenjem jetre: Jetra je jedini organ koji proizvodi ketonska tela i prerađuje masti. Ako je njena funkcija narušena (masna jetra, ciroza, hepatitis), keto ishrana može dovesti do metaboličkog kolapsa.
Pacijenti sa hroničnim bolestima pankreasa: Osobe koje su imale pankreatitis ili imaju smanjenu funkciju ove žlezde ne mogu bezbedno da vare ovoliku količinu masnoća.
Trudnice i dojilje: Razvoj ploda i proizvodnja mleka zahtevaju stabilan i balansiran unos svih materija. Ketoza u ovim stanjima može negativno uticati na razvoj deteta.
Pacijenti sa dijabetesom tipa 1: Kod ovih pacijenata postoji ogroman rizik od razvoja dijabetičke ketoacidoze (DKA).
Primer jednodnevnog keto jelovnika
Doručak: Kajgana od 3 jaja spremljena na svinjskoj masti ili puteru, sa 3-4 lista domaće slanine i šakom svežeg spanaća ili rukole. Uz to možete popiti nezaslađenu kafu ili čaj.
Ručak: Svinjski vrat ili juneća krmenadla pečeni u sopstvenom soku. Ako prilog poslužiti karfiol zapečen u rerni sa kiselom pavlakom (sa 20% ili više mlečne masti) i rendanim kačkavaljem.
Užina (po potrebi): Šaka pečenih lešnika ili oraha (oko 30 grama) uz nekoliko maslina.
Večera: Domaća pljeskavica ili mleveno meso prženo na svinjskoj masti, posluženo uz veliku porciju mešane zelene salate i kupusa, obilno prelivenu hladno ceđenim maslinovim uljem.Tokom celog dana obavezno je piti 2 do 3 litra vode, jer telo u ketozi ubrzano gubi tečnost.
Prvi i najvažniji korak: Šta morate proveriti pre nego što krenete na keto ishranu?
Zvanična medicina upozorava: nikada ne započinjite keto ishranu „na svoju ruku” i bez prethodne provere zdravstvenog stanja.
S obzirom na to da ovaj režim iz korena menja metabolizam i stavlja bubrege i jetru pod veliko opterećenje, neophodno je uraditi bazne laboratorijske analize pre nego što izbacite ugljene hidrate.
Pre donošenja odluke o prelasku na keto režim, obavezno proverite sledeće parametre:
Kompletnu krvnu sliku i glukozu – kako biste utvrdili bazni nivo šećera u krvi.
Status bubrega (Urea, Kreatinin, Mokraćna kiselina) – da biste bili sigurni da vaši bubrezi mogu bezbedno da iznesu promenu ishrane.
Status jetre (ALT, AST, Bilirubini) – jer je zdrava jetra ključna za preradu masti i stvaranje ketona.
Lipidni status (Holesterol i Trigliceridi) – kako biste imali početne vrednosti masnoća u krvi radi kasnijeg poređenja.
Sve ove neophodne analize, uz vrhunsku preciznost i brzu izradu rezultata, možete uraditi u laboratoriji CITYLAB. Pre nego što promenite svoj jelovnik, pozovite i zakažite testiranje:Telefon za informacije i zakazivanje: 011/216-75-94
