Kakve veze imaju giht i mokraćna kiselina?
Mokraćna kiselina je normalan proizvod metabolizma u našem telu. Ona nastaje razgradnjom purina – supstanci koje se prirodno nalaze u našim ćelijama, ali ih u velikim količinama unosimo i kroz određenu hranu i piće.
Kada organizam proizvodi previše mokraćne kiseline, ili kada bubrezi ne uspevaju da je izbace u dovoljnoj količini, njen nivo u krvi drastično raste (stanje poznato kao hiperurikemija).Pošto je višak mokraćne kiseline slabo rastvorljiv, ona počinje da formira oštre, igličaste kristale (poput sitnog stakla).
Ovi kristali se talože u zglobovima i okolnim tkivima, izazivajući imunološku reakciju, bol, otok i upalu – odnosno napad gihta.
Važna zabluda: Zašto se test na giht radi iz krvi, a NE iz mokraće?
Ovo je jedna od najčešćih grešaka kod pacijenata.
Zbog samog naziva „mokraćna kiselina“, mnogi misle da se analiza radi donošenjem uzorka urina (mokraće).
Glavna analiza je iz KRVI:
Za dijagnostiku gihta ključno je izmeriti koncentraciju mokraćne kiseline u serumu (krvi). Visok nivo u krvi pokazuje da kiselina kruži telom i da postoji rizik od njenog taloženja u zglobovima.
Šta pokazuje mokraća?: Analiza mokraćne kiseline iz 24-časovnog urina radi se znatno ređe i ona lekaru služi samo da proceni da li vaši bubrezi slabo izbacuju kiselinu ili je telo previše proizvodi, ali ne može poslužiti za primarnu dijagnozu samog gihta.
Koji su simptomi gihta?
Napad gihta obično dolazi potpuno iznenada, veoma često tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima.
Simptomi uključuju:Snažan, nepodnošljiv bol: Najčešće pogađa koren palca na nozi (u preko 50% slučajeva). Bol može biti toliko jak da pacijent ne može da podnese ni dodir običnog čaršafa preko noge. Pored palca, može napasti i skočni zglob, kolena, ručne zglobove i prste.Otok i crvenilo: Zahvaćeni zglob postaje izrazito natečen, sjajan, zategnut i jarko crven ili purpuran.Lokalna toplota: Zglob je na dodir veoma vruć, što svedoči o jakom zapaljenskom procesu.Ograničena pokretljivost: Zbog bola i otoka, zglob je privremeno potpuno nefunkcionalan.
Akutni napad obično traje od nekoliko dana do nedelju dana, nakon čega se simptomi povlače, ali se bez adekvatnog lečenja i dijete napadi redovno vraćaju.
Kako hrana utiče na nivo mokraćne kiseline i šta izbegavati?
Ishrana igra ogromnu ulogu u kontroli gihta. Unosom hrane bogate purinima direktno „pumpingujemo“ mokraćnu kiselinu u krvotok. Ako imate giht ili povišenu mokraćnu kiselinu, strogo treba izbegavati sledeće namirnice:
Alkohol (posebno PIVO): Pivo je dvostruki neprijatelj – izuzetno je bogato purinima, a sam alkohol blokira bubrege da izbacuju mokraćnu kiselinu iz tela. Žestoka pića takođe treba svesti na minimum.
Crveno meso i iznutrice: Svinjetina, govedina, jagnjetina, a naročito džigerica, brizgle, bubrezi i mozak sadrže ekstremno visoke nivoe purina.
Određene vrste ribe i morskih plodova: Sardine, inćuni, skuša, dagnje, rakovi i škampi.
Fruktoza i industrijski šećeri: Gazirani sokovi, kupovni sokovi bogati kukuruznim sirupom (fruktozom) i slatkiši drastično ubrzavaju stvaranje mokraćne kiseline u jetri.
Supe od mesa i bujoni: Koncentrovani mesni sokovi (kocke za supu, dugotrajno kuvana mesa) su puni rastvorenih purina.
Dijeta kod gihta: Šta TREBA jesti i piti?
Anti-giht dijeta se bazira na namirnicama koje imaju nizak sadržaj purina i koje pomažu telu da lakše eliminiše kiselinu:
VODA (Ključni lek): Pijte najmanje 2 do 3 litra vode dnevno. Voda ispira bubrege i direktno pomaže u izbacivanju mokraćne kiseline kroz mokraću, sprečavajući formiranje kristala i kamena u bubregu.
Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti: Obrano mleko, jogurt sa niskim procentom masti i mladi sir zapravo pomažu u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u organizmu.
Sveže voće i povrće: Većina povrća je potpuno bezbedna. Posebno se preporučuju trešnje i višnje, jer je naučno dokazano da sadrže antioksidante koji smanjuju upalu i spuštaju nivo mokraćne kiseline.
Citrusi (Vitamin C): Limun, pomorandže i suplementi vitamina C pomažu bubrezima da efikasnije izbacuju kiselinu.
Žitarice i cela zrna: Integralni hleb, ovas, pirinač i testenine su odlična i sigurna osnova za obroke.
Kafa: Umereno konzumiranje kafe (bez mnogo šećera) može pomoći u smanjenju rizika od napada gihta.
Savet za pacijente pre dolaska u laboratorijuUkoliko imate simptome gihta ili vam je lekar naložio proveru mokraćne kiseline, test se radi jednostavnim uzorkovanjem krvi iz vene.
Priprema: Na testiranje obavezno dođite na prazan stomak (natašte), jer hrana uneta pre vađenja krvi može privremeno promeniti nivoe metaboličkih produkata.
Vreme testiranja: Važno je znati da tokom samog akutnog (najjačeg) napada gihta, nivo mokraćne kiseline u krvi može privremeno izgledati normalno jer se kiselina povukla iz krvi i lokalno kristalizovala u zglobu. Zato lekari često preporučuju da se analiza ponovi nekoliko nedelja nakon što se napad smiri kako bi se videlo realno hronično stanje.
