Šta su tumor markeri i koja je njihova prava uloga?
Tumor markeri su najčešće proteini koje proizvode ćelije raka, ali i zdrave ćelije našeg tela kao odgovor na prisustvo tumora. Oni se jednostavno analiziraju iz uzorka krvi, urina ili tkiva.
Iako zvuči logično da ih radimo kako bismo otkrili bolest, njihova glavna uloga u medicini nije pronalaženje raka kod zdravih ljudi, već praćenje već potvrđene bolesti:
• Praćenje efekta terapije: Ako je pacijentu dijagnostikovan kancer i nivo markera je bio visok, pad tog markera tokom hemoterapije ili nakon operacije pokazuje lekarima da lečenje daje rezultate.
• Otkrivanje povratka bolesti (recidiva): Nakon završenog lečenja, pacijenti redovno kontrolišu tumor markere. Ako vrednosti počnu da rastu, to je prvi alarm lekaru da uradi dodatne preglede (skener, magnetnu rezonancu) jer se bolest možda vratila.
• Pomoć u postavljanju dijagnoze: Kada pacijent već ima simptome ili sumnjiv nalaz na ultrazvuku, tumor marker služi kao dodatni putokaz lekaru.
Vodič kroz najčešće tumor markere
Evo koji se markeri najčešće analiziraju u laboratorijama i za koje organe su primarno vezani:
• PSA – Vezan za prostatu.
• CA 125 – Prvenstveno vezan za jajnike.
• CA 15-3 – Koristi se kod raka dojke.
• CEA – Najčešće se prati kod tumora debelog creva, ali može rasti i kod raka pluća ili želuca.
• CA 19-9 – Marker za pankreas i žučne puteve.
• AFP i hCG – Koriste se kod tumora jetre i testisa.
Zašto tumor markeri NISU dobar preventivni (skrining) test?
Da bi neki test bio dobar za preventivni pregled zdravih ljudi, on mora biti nepogrešiv – ne sme da laže kada ste zdravi i ne sme da propusti bolest ako ona postoji. Tumor markeri često greše na oba polja iz dva ključna razloga:
1. Možete imati povišen marker, a da nemate rak (Lažno pozitivan rezultat)
Mnogi tumor markeri rastu i kod potpuno bezopasnih, benignih stanja ili običnih upala u organizmu. Na primer:
• PSA može drastično da skoči zbog obične upale prostate, uvećane prostate kod starijih muškaraca, pa čak i nakon vožnje bicikla ili urološkog pregleda.
• CA 125 često bude povišen tokom mentruacije, trudnoće, kod cisti na jajnicima ili endometrioze.
• CEA je redovno povišen kod strastvenih pušača i osoba sa hroničnom upalom creva.
Kada zdrava osoba uradi ove analize „na svoju ruku“ i ugleda povišene vrednosti, sledi ogroman psihološki šok i strah, nakon čega se kreće u skupe, komplikovane i često nepotrebne preglede.
2. Možete imati rak, a da su vam markeri potpuno normalni (Lažno negativan rezultat)
Ovo je još opasnija situacija. U ranim fazama, kada je tumor još uvek mali, mnogi rakovi uopšte ne luče ove proteine u krv. Ako pacijent dobije uredan nalaz markera, to mu daje lažni osećaj sigurnosti zbog kojeg može ignorisati stvarne simptome koje mu telo šalje.
Postoje li izuzeci kada preventivni markeri imaju smisla?
Da, ali isključivo pod nadzorom lekara i u tačno određenim situacijama:
• PSA test se preporučuje muškarcima starijim od 50 godina (ili ranije ako je neko u porodici imao rak prostate), ali isključivo nakon razgovora sa urologom.
• AFP marker se radi kao preventiva, ali samo kod pacijenata koji već imaju teška oštećenja jetre (poput ciroze ili hroničnog hepatitisa B i C), jer su oni pod visokim rizikom od razvoja karcinoma.
Šta je onda prava preventiva?
Ako želite da uradite prave preventivne preglede koji dokazano spasavaju živote i otkrivaju bolest na vreme, umesto laboratorije posetite lekara i obavite:
• PAPA test i ginekološki ultrazvuk (za rano otkrivanje raka grlića materice i materice)
• Mamografiju ili ultrazvuk dojki (za rano otkrivanje raka dojke)
• Test na skriveno krvarenje u stolici (FOBT) i kolonoskopiju (za rano otkrivanje raka debelog creva)
Poruka za kraj: Ne tumačite laboratorijske nalaze sami i ne radite tumor markere bez preporuke lekara. Povišen marker nije presuda, kao što ni normalan marker nije garancija apsolutnog zdravlja. Prepustite stručnjacima da proцене Vaše zdravlje na pravilan način.
